Sport i škola – Kristina Božović pokazuje da je moguće: Ako budem morala da biram biće to sport

Profesionalni sport nosi sa sobom mnogo izazova, a najveća prepreka svakako je prelazak iz juniorske u seniorsku konkurenciju. Bavljenje sportom i pohađanje srednje škole često ne idu zajedno, a u razgovoru sa našim srednjoškolkama pokušaćemo da otkrijemo sa kojim se problemima suočavaju.

Kristina Božović, naša mlada odbojkašica prva je u nizu srednjoškolki sa kojom razgovaramo o sportu i školi.

U saradnji sa „Unijom srednjoškolaca Crne Gore“ krećemo u još jedan projekat promovisanja važnosti bavljenja sportom, ali i pokrećemo temu koja će nadamo se rezultirati poboljšanjem uslova za one koji žele i da uče i da ostanu u profesionalnom sportu.

Kristina je članica Akademije četvrtoplasiranog tima domaćeg šampionata. Rođena je 15. marta 2005. i igra na poziciji korektora.

Akademija je najveće iznenadjenje domaćeg šampionata, je li za vas igračice ovo nešto što nijeste očekivale?

„Mi smo jako mlada ekipa, kojoj je ovo prva sezona u prvoj crnogorskoj ligi, tako da na početku nismo imali prevelika očekivanja ili imperativ da moramo da ostvarimo nešto veliko. Ali opet, nismo iznenadjene ovim rezultatima jer iza svega ovoga stoji dug period napornog truda i rada. Fokus nam je bio da iz utakmice u utakmicu dajemo sve od sebe, ostavimo srce na terenu i stičemo iskustvo. To smo i radile i uz to je došao zasluženi rezultat na koji smo veoma ponosni i koji nam samo daje podstrek za dalji rad“, rekla je Kristina na početku razgovora za Sportfem.

Šta je najveći problem bio za vas u prvoj ligi, šta je drugačije?

„Obzirom da je prva liga najveći rang crnogorske odbojke, konkurencija je dosta jača jer tu igraju ekipe i djevojke s dugogodišnjim iskustvom. Utakmice su stoga naravno dosta teže. Mi smo ekipa koja u drugoj ligi nije izgubila nijednu utakmicu, i zasluženo se plasirala u prvu ligu u kojoj smo pretrpjeli par poraza. Tako da porazi do skoro nisu bili nešto na šta smo navikli, ali i nakon njih uvijek se vratimo jače i nastavljamo da redjamo dobre rezultate.“

U 11 mečeva imate osam pobjeda, šta je neki cilj do kraja sezone?
„Ovo što smo do sada uradile je već jako veliki uspjeh za nas, što nam daje motiv da radimo još bolje i nastavimo u ovom dobrom ritmu. S obzirom na situaciju, naš cilj do kraja sezone jeste da udjemo u plej of. Trenutna pozicija na tabeli nam to garantuje i nastojimo da to zadržimo. „

Kako bi ocijenila kvalitet naše prve lige?

„Čini mi se da je kvalitet ranijih godina bio bolji, obzirom da je ove godine dosta igračica otišlo da igra u inostranstvu, stoga je liga prilično izjednačena. Medjutim, sve ekipe imaju dosta potencijala i trude se da svoju igru podignu na viši nivo.“

Igraš na poziciji korektora, imaš ogromnu ofanzivnu odgovornost, ima li pritiska i kako se nosiš sa njim?

„Tokom svoje odbojkaške karijere sam uglavnom igrala primača. Tek od ove sezone sam konstantno na poziciji korektora, tako da mi je trebalo vremena da se naviknem na tu promjenu. Korektor je glavni napadač u ekipi, i naravno da ponekad ima pritiska, ali iz utakmice u utakmicu stičem iskustvo, samopouzdanje i bolje se nosim sa njim.“

Zašto si se odlučila baš za odbojku?

„Prije odbojke sam trenirala tenis osam godina. Medjutim, vremenom sam gubila interesovanje za to, i htjela sam da se oprobam u kolektivnom sportu. Pošto je odbojka medju najpopularnijim sportovima za cure, htjela sam da se oprobam u tome. Već nakon prvog treninga sam zavoljela ovaj sport, i najvise mi se svidjelo to što sam dio tima gdje smo svi kao jedna porodica. Nisam ni sanjala da će to prerasti u nešto ovako ozbiljno, i da ću doći do ovakvog uspjeha.“

Imaš li idola?

„Naravno. U odbojci su to Tijana Bošković i Aleksandar Atanasijević. Zanimljivo je to da igramo na istoj poziciji. Imala sam privilegiju da upoznam Atanasijevića prošle godine u Vrnjačkoj Banji na Play Volley Campu. Bila je velika čast trenirati sa njim i učiti od njega, jer je jedan od najboljih odbojkaša današnjice. Dobila sam i mnoge pohvale od njega na kampu, što mi je dalo još veći motiv da treniram i iz dana u dan budem bolja. Nadam se da ću upoznati i Tijanu nekada u budućnosti.“

Šta su tvoji neki planovi?

„Trenutno sam najviše fokusirana na odbojku i školu. Želim da završim srednju školu i nadam se da će mi se ukazati neka prilika da odem u inostranstvo. Želim da se posvetim odbojci, podignem svoju igru na što bolji nivo, i nadam se ostvarim još veće uspjehe sa svojim timom. Nakon srednje škole, planiram da nastavim svoje obrazovanje na fakultetu i ujedno nastavim odbojkašku karijeru. „

Koliko ti daje motiv to što naše brojne odbojkašice sada igraju u inostranstvu?

„Veoma me motiviše kada vidim da naše odbojkašice grade uspješne karijere u inostranstvu i to je samo jedan od pokazatelja da je uz veliki trud i rad sve moguće. Voljela bih da se u budućnosti pokažem u nekoj ligi van Crne Gore, jer mislim da bi to bilo veliko iskustvo za mene.“

U koju školu ideš i koliko je problematično kombinovati život profesionalnog sportiste i učenika?

„Pohadjam drugi razred Gimnazije ,,Slobodan Škerović’’. Veoma je teško kombinovati život sportiste i učenika, uskladjivati obaveze, a da opet ima vremena za odmor koji je jako bitan. Kada se vodi sportski život, dolazi do mnogih odricanja. Medjutim, uz dobru organizaciju i disciplinu se može sve postići.“

Ima li popusta kod profesora zbog toga što igraš odbojku?

„S obzirom da sam učenica sportskog odjeljenja opšte gimnazije, profesori pokušavaju da izadju u susret koliko mogu. Imaju razumijevanja za nas sportiste da ne možemo postići sve kao npr. učenici opšte gimnazije, i naravno nagrade naš svaki dodatno uložen trud.“

Je li u Crnoj Gori sistem napravljen na pravi način za mlade koji žele da se bave sportom i ujedno uče, da li osjećaš da ti država pruža prave uslove da se razvijaš i kao sportista i kao učenik?

„Mislim da je sportsko odjeljenje koje postoji u gimnaziji u Podgorici veliki pomak ka tome da se formiraju bolji uslovi za sportiste koji uporedno žele da ostvare i dobre uspjehe u školi. Medjutim, ako gledamo generalno, oni koji žele da se profesionalno bave sportom često idu vanredno u školu i imaju poteškoće da ostvare balans izmedju sporta i formalnog obrazovanja. Stoga, nadam se da će se više raditi na razvoju obrazovnog sistema i njihovoj podršci mladim sportistima.“

Razmišljaš li o fakultetu?

„Da. Pored odbojke, želim da napredujem i u akademskom smislu. Fakultet bih voljela da završim u inostranstvu, i da uporedno igram odbojku. Trenutno najveća želja mi je da završim koledž u Americi. Još uvijek ne znam šta bih voljela da studiram, ali imam još vremena da odlučim.“

Ukoliko budeš morala da biraš izmedju odbojke i obrazovanja, čemu bi bila bliža?

„Više od pola svog života sam u svijetu sporta prema kojem gajim veliku ljubav. On je za mene veoma vazan, kao i obrazovanje. Medjutim, ako bih morala da biram, ipak bi to bio sport, jer istinski uživam u ovome što radim, i vjerujem u sebe da ću u budućnosti ostvariti velike stvari i ispuniti svoje snove.“