Dosadila joj Venecija, obožava Italiju – Aleksandra Vujović je bila sjajna košarkašica sada je agent

Aleksandra Vujović tim menadžerka je naše ženske košarkaške reprezentacije. Imala je sjajnu igračku karijeru, a nakon što je okončala posvetila se poslu agenta.

Zastupa veliki broj košarkašica, traži nove talente i pokušava da pomogne svojim ogromnim iskustvom djevojkama da pronađu pravi klub i izbore se sa svim problemima na koje naiđu.

Imala je blistavu karijeru, najduže se zadržala u Italiji, a od nikšićkog poligona do Evrolige vodio je talenat, ali prije svega veliki rad. Dok u Valensiji čeka start Eurobasketa, za „Sportfem“ kaže da od reprezentacije na Eurobasketu prvenstveno očekuje da se pruži maksimum.

„Ono što je najvažnije je da smo stigli u kompletnom sastavu i da su sve cure zdrave, što je odlično polazište za dobar nastup. Očekujem da ćemo pružiti maksimum na svakoj utakmici i probati da prođemo grupnu fazu takmičenja, nakon čega je sve moguće. To su možda neka realna očekivanja iako je i sam plasman na Evropsko prvenstvo veliki uspjeh“, kaže Aleksandra na startu razgovora za naš portal.

Aleksandra je već godinama dio stručnog štaba naše ženske seniorske selekcije. Ogroman broj poznanstava, dugačka internacionalna karijere, to što govori engleski, španski i italijanski pomogli su joj da lako pronađe profesiju nakon što je okončala karijeru.

„Sasvim slučajno sam počela da se bavim poslom agenta, kada sam završavala karijeru, španskoj agenciji koja je mene zastupala bio je potreban neko ko će neke zone odraditi, koje ja poznajem bolje, a koje oni do tada nijesu radili. Tako da sam počela odmah čim sam završila karijeru da se bavim tim. Ostala sam u košarci, znam dosta i igrača i klubova, pričam više jezika. Počelo je nekako slučajno, a traje već pet godina“, priča nam Aleksandra koja je promijenila preko 10 klubova u karijeri.

Bila je i u velikom broju zemalja, pa je napravila poređenje između današnje i košarke sa početka 21. vijeka.

„Ako bih upoređivala vrijeme kada sam ja igrala sa ovim današnjim u ženskoj konkurenciji je velika razlika. Finansijski je to ranije bilo puno bolje, odnosno puno se više ulagalo na različitim mjestima, mada mislim da je i kvalitet košarke bio na većem nivou. Može se međutim naći prostor za košarkašice, postoje zemlje koje sada mnogo više ulažu u žensku košarku nego ranije. To čini da se ženska košarka vraća na neki viši nivo. Ide to dobro“, kaže uz osmijeh Aleksandra.

Karijeru je počela u Nikšiću, nastavila u Budućnosti, a onda su se ređali inostrani angažmani. Vojvodina (u Novom Sadu je završila fakultet), pa Italija. Algero i onda Venecija. 115 mečeva za taj italijanski tim.

„Najviše pamtim Italiju jer sam tamo igrala sedam godina. I sada je to zona koju najviše pokrivam. Italija je na mene ostavila najveći utisak jer sam tamo provela najljepše godine karijere. Igrala sam Evroligu, Evrokup, osvajala Kupove, bila u finalima prvenstva. Uz to Italija je zemlja koju obožavam imala sam jako lijepa iskustva tamo i privatno i košarkaški“, kaže naša bivša reprezentativka i prisjeća se momenata života iz jedne od najprepoznatljivijih turističkih destinacija planete.

„Sa Venecijom sam osvojila Kup Italije, Superkup Italije, igrala finale lige, nastupala u Evroligi i Evrokupu, tako da je to bio vrhunac moje karijere. Ja sam kao profesionalac bila u Veneciji, a svi koji su mi dolazili u goste očekivali su da ih odvedem u razgledanje, što je meni, da budem iskrena i dosadilo. Ja Veneciju nijesam doživljavala kao turističku destinaciju najljepšu u Italiji, više su mi se dopadale Sardinija gdje sam igrala prve godine ili kasnije Firenca. Možda je razlog to što sam dugo vremena bila tamo, bilo mi je kao da sam kući, sve nekako poznato. Venecija je najznačijna italijanska destinacija, bilo je lijepo, posebno prve godine“.

Rad na osnovama i roditelji „kočnica“ razvoju talenata

Aleksandra Vujović bila je fenomenalan šuter. Njeni procenti za tri poena često su po sezoni bili preko 40 odsto, što je mjera vrhunskih bekova. Sada međutim postoji problem u pronalasku baš takvih košarkašica.

„Kao agent ne vidim da je lako naći konkretnog šutera. Takvih profila igrača i nema. Ima dobrih igrača i dosta dobrih šutera, ali nekog posebnog da odvojim, teško je pronaći. Malo je takvih igrača kojima daš loptu i znaš da će pogoditi, sada ih je teško naći“, poručuje Vujović i traži razloge problema.

„Fali nekog rada od malena, sa najmlađima. U odnosu na to kad sam ja počinjala, sada svi stvaraju ekipe koje će igrati takmičenja. Prerano se krene sa taktikom i igrom, a onda se vrlo malo pažnje posveti osnovama, koje omogućavaju da se kasnije lako uđe u timski sistem“.

To je ogromna razlika u odnosu na period kada je ona počinjala. Tada gotovo da nije bilo mečeva, a kamoli takmičenja za najmlađe. Često su je i u Italiji pitali zbog čega Jugoslavija stvara takav broj dobrih košarkašica.

„U periodu od 11 do 15 godine, mi gotovo da nijesmo igrali utakmice. Mi smo trenirali napolju, na betonu, bez koševa, sjećam se da smo slavili kada bi jednom u 15 dana igrali meč protiv dječaka. Radili smo osnovne stvari, koje sada gotovo preskaču. Odmah igraju, što je pogrešno, jer ja sa 11 godina nijesam maltene ni pravila znala. Sada imate U11, U13 takmičenjima, a nema osnova, samo taktika. Tako nam promiče da se radi na šutu, odbrani, osnovnim stvarima koje smo mi radile do besvijesti. Mislim da je to osnovni problem“.

Drugi problem je i odnos roditelja. O mentalitetskoj razlici u odnosu na ranije najbolje govori njena priča.

„Svakako da dosta ima i do roditelja. Mislim da često previše djeci pumpaju samopouzdanje pričom da su najbolji, traže krivicu u drugom, što je pogrešno. Sjećam se, dobro sam to zapamtila, kada sam igrala za Budućnost, sa nekih 19 godina, bilo je polufinale sa Zvezdom. Porodica je došla da me gleda, bio je tu i tata. Ja sam bila loša, ubacila sam desetak poena, ali daleko od onoga što su oni očekivali. Tata mi je rekao da sam bila loša, ta istina me je pogodila, ali me je najterala da budem bolja“.

Aleksandra je karijeru završila u Španiji gdje je prvo igrala za madridski Rivas Ekopolis, a onda S’Areal na Balearima.