Fudbal
Marija je morala da bude Mario, Irena je tajno išla na treninge: „Puno nam je srce kada vidimo nasmijane djevojčice sa fudbalskom loptom“
Fudbalski savez Crne Gore napravio je još jedan korak na planu promocije i popularizacije ženskog fudbala, organizacijom prve Konferencije posvećene tom sportu, najbrže rastućem i sve popularnijem na svijetu.
I naša zemlja polako ide tim putem, a kada se uporede vremena – sve je mnogo jasnije.
I dok je ne tako davno, bilo nemoguće vidjeti djevojčice kako treniraju fudbal, kako sa opremom idu na treninge i kako to rade sa osmjehom, danas je to prilično uobičajena scena…
To su naglasile i naše bivše reprezentativke – Marija Vukčević i Irena Bjelica, učesnice Konferencije FSCG.
„Veoma sam srećna kada vidim da sve više djevojčica bira fudbal kao sport kojim želi da se bavi. Okruženje je drugačije nego kada sam ja krenula u tu avanturu, bila sam bukvalno jedina djevojčica koja je trenirala fudbal i to sa dječacima u FK Budućnost. Predstavljala sam se kao Mario, a ne Marija. Put nije bio lak, ali nisam željela da odustanem. Sada je mnogo lakše ići tim putem, zahvaljujući i FSCG, predsjedniku Dejanu Savićeviću i Jadranki Pavićević, koordinatorki za ženski fudbal“, kazala je Marija Vukčević, naša proslavljena fudbalerka, dugogodišnja internacionalka u Italiji, prva kapitenka nacionalnog tima, koja je sada trenerica italijanskog kluba Bukjaniko.
Marija Vukčević u dresu reprezentacije; Foto: FSCG
Marija se sa 14 godina, zbog nemogućnosti da se bavi fudbalom u Crnoj Gori, preselila uz Podgorice u Niš, u Mašinac, koji je tada bio najveći klub na ovim prostorima i jedan od najorganizovanijih u Evropi.
Iz Niša ju je put odveo u Italiju, igrala je i u Romi, u Italiji je i počela trenerski poziv.
Njena nekadašnja saigračica iz prvih dana reprezentacije Crne Gore Irena Bjelica ispričala je da je na fudbalske treninge išla tajno.
„Vodio me djed, a roditelji su mislili da idem na ples. Tek su kasnije otkrili da sam bila na fudbalskim treninzima”, ispričala je Irena, koja je sada trenerica u ŽFK Emina iz Mostara.
Marija i Irena su bile članice prvog našeg nacionalnog tima, koji je formiran 2008. godine.
“Sjećam se i našeg prvog okupljanja u reprezentaciji Crne Gore, bilo je to u parku pored SC „Morača“ u Podgorici, a ne ne fudbalskom terenu“, podsjetila je Bjelica, a Marija se nadovezala:
“Bila je neopisiva čast i ispunjenje svih snova obući dres reprezentacije svoje zemlje. Niko nije znao da postojimo. Sjećam se kao da je bilo juče i naše pobjede – bio je 13. mart 2012. protiv selekcije BIH”.
Svjedok svih događanja bio je Zdravko Jauković, koji je kao trener ŽFK Ekonomist i član stručnog štaba naše nacionalne selekcije dvije decenije u ženskom fudbalu.
FOTO FSCG/Savo Prelević
“Kada smo počeli priču o ženskom fudbalu – bili smo bukvalni na nuli. Ženskog fudbala nije bilo. Ženski fudbal je počeo iz školskog sporta, stidljivo i polako. Bilo je izuzetno teško pokrenuti proces – mala sredina, konzervativna razmišljanja, roditelji koji brane djevojčicama da igraju fudbal. Drugačije je sada, neuporedivo bolje, a nije idealno. Mislim da je veoma važno i što su djevojčice sada mnogo odlučnije i hrabrije da kažu šta žele i da se one mogu da ‘suprotstave’ razmišljanjima porodice i okruženja, i da su upornije u želji da se bave sportom koji vole”, kazao je Jauković.
On smatra da su veća pomoć lokalnih zajednica i bolja fudbalska infrastruktura neophodni da bi se ovaj sport brže razvijao.
“Samo dva kluba imaju posebne svlačionice za djevojke i djevojčice. Dvoranski sportovi imaju neuporedivo bolje uslove, nama su i vremenski uslovi važan faktor. Pomoć lokalnih zajednica je mala. Ekonomist je iz gradskog budžeta za sport dobio 3.000 eura za godinu. Da nema pomoći FSCG, koji od prvog dana finansijski pokriva troškove takmičenja u svim uzrastima, ženski fudbal u Crnoj Gori ne bi postojao“, naglasio je Jauković.
