Marina Rajčić će treći put nastupati na Olimpijskim igrama.
Naša rukometna reprezentativka imala je težak put u pripremama za Olimpijske igre, ali je još jednom pokazala kolika je lavica.
Porodila se početkom godine, oporavila od povrede leđa i spremna dočekuje igre u Tokiju.
„Za mene je prije svega čast sto sam medju 15 igracica koje će predstavljati Crnu Goru po treću put na Olimpijskim igrama. Zbog toga treme nema. Moj povratak je tekao polako, išla sam korak po korak, drugog januara sam se porodila tako da sam imala vremena da se pripremim za Tokio. Tu utakmicu protiv Brazila sam počela baš zbog nedostatka tih utakmica u prethodnih godinu dana. Prvih desetak minuta mi je trebalo da pronađem sebe i čim sam odbranila prvu loptu – moj osjećaj se vratio. I imam punu podršku koleginica i trenera, tako da je ona bila vjetar u leđa da već u prvoj utakmici moj učinak bude takav“, kaže Marina Rajčić na početku razgovora za „Sportfem“.
Pričali smo i o tome kako su tekle pripreme za povratak.
„Bio je početak težak, prije svega sam morala prvo da odradim magnet ledja da vidim kakvo je stanje poslije trudnoće i porođaja, da bih mogla da planiram svoj povratak. Hvala Bogu stanje se popravilo, leđa su se oporavila u toku trudnoće tako da sam već sredinom marta jedno 15-ak dana krenula sa vježbicama za stomak i ledja i a kasnije sa trčanjem i golmanskim treninzima. Dok su svi bili na pauzi, trener Novak je radio sa mnom svaki dan golmanske treninge i to je doprijenilo da pripreme dočekam spremna i da mogu da odradim sve što i moje koleginice.“
Marina kaže da uživa u tome što je dobila u životu još jednu titulu. Tadijina mama stiže da odradi posao na način na koji smo od nje navikli, na više strana.
„Kad sam postala majka, promijenio se život, ali na bolje. Moja porodica je moja snaga. Moj muž se trudi da me odmijeni kad treba, tu je i baka koja nam je blizu i ogromna nam je pomoć. Dobra organizacija je mnogo bitna kad ste profesionalni sportista i kad imate malu bebu. U svoj toj trci mnogo uživam i obožavam ovu ulogu roditelja. Tadija nam je dobar i veseo dječak, samim tim olakšava sve.“
Naše rukometašice će treći put igrati na OI, a Marina je uz Jovanku i Majdu igrala i na prethodna dva olimpijska turnira.
Ovaj put je stanje znatno drugačije jer je u timu čak devet debitantkinja.
„Za većinu cura ovo su prve Olimpijske igre, očekujem dobre utakmice. Puno želje, volje da se sve ispoštuje što treba da bi se došlo do željenog rezultata. Svi smo mi bili u njihovoj koži i prošli kroz to. Očekujem od njih isti odnos kao i mi tada što smo imali, kada smo se prvi put pojavljivali na najvećem takmičenju“.
Naše djevojke odigrale su dva pripremna meča, a generalna proba biće protiv Francuske.
„Nikad nije dosta tih utakmica, pogotovo kad se spremamo za nešto veliko. Imaćemo još jednu po dolasku u Olimpijsko selo sa Francuskom i time ćemo zaokrućiti ovaj pripremni period. Ima još desetak dana do naše prve utakmice, vjerujem da će se sve kockice posložiti do tada“.
U Mađarskoj su naše djevojke izgubile od Mađarske i Brazila. Protiv Brazilki u drugom meču odigrale su mnogo bolje.
„Naravno, uvijek je za brigu kad se izgubi utakmica. Pogotovo u prvoj utakmici imali smo grešaka koje sebi ne možemo da dozvolimo na Olimpijadi. Analizirali smo sve i već u drugoj utakmici je to bilo mnogo bolje. Zato su pripremne utakmice prije ovakvog takmičenja mnogo bitne, da ispravimo što treba i uigramo se što bolje.“
Rajčić će naredne sezone igrati za tursku Kastamonu. To će biti velika promjena.
„Biće izazovno, Kastamonu će igrati prvi put Ligu šampiona. Turska je velika zemlja, biće izazov sačuvati primat u turskom prvenstvu
koje će biti jače nego do sada i naravno da će biti izazov ostaviti što bolji utisak na međunarodnoj sceni jer je grupa u LŠ jaka“, kaže nam Marina i dodaje:
„Očekujem dobre utakmice, igraću sa tri saigračice iz kluba i reprezentacije. Nikad nijesam mislila da ću igrati u Turskoj, ali dje god da sam moji ciljevi su uvijek isti. Igramo Ligu šampiona i daću sve od sebe da doguramo što dalje.“
Izazovna sezona je i pred ŽRK Budućnost. Nakon odlaska dobrog dijela iskusnih rukometašica u situaciji su da sa podmlađenim timom igraju elitu. Slično je bilo nakon osvajanja prve titule prvaka Evrope 2012. nakon čega su mlade dobile šansu, a neke djevojke iz tog tima su godinama kasnije bile okosnica tima i reprezentacije.
„Sigurno neće biti lako za Budućnost u Ligi šampiona ali to vidim kao izvanrednu priliku za igračice koje ostaju u klubu jer će imati mnogo više prostora za igru protiv najjačih svjetskih klubova što će im istovremeno omogućiti da mnogo brže rastu i da se razvijaju u profesionalnom smislu. Sa Bojanom Popović na čelu sigurna sam da ćemo za kratak period imati priliku da vidimo Budućnost koja će opet u velikom stilu znati da ispuni očekivanja svojih navijača i ljubitelja rukometa“, sigurna je Marina.
