On se brine da naše košarkašice uvijek budu spremne: Petar Stojović je fizio naše reprezentacije i Budućnosti Bemax

Stručni štab jednog profesionalnog tima ne može da se zamisli bez fizioterapeuta. Mnogo obaveza imaju prije i poslije svakog meča, zbog toga je Petar Stojović jedan od omiljenih našim košarkašicama.

Mladi fizioterapeut sarađuje sa košarkašicama u seniorskoj reprezentaciji, ali i ŽKK Budućnost Bemax.

„Što se tiče mog početka bavljenja ovim poslom i rada u klubu i reprezentaciji, dugujem veliku zahvalnost kolegi i prijatelju Periši Čagoroviću, koji me je u sve ovo uveo. Uz njega sam počeo da se bavim ovim poslom, uz njega sam učio i još uvijek učim i zaista smatram da je u životu bitna i sreća da dobiješ šansu da radiš, učiš i sarađuješ sa velikim profesionalcima“, kaže Petar za „Sportfem“.

Stojović već pet godina radi u ŽKK Budućnost Bemax, dok je dio stručnog štaba reprezentacija godinu duže. Obaveze su slične, ali dok radi sa košarkašicama u reprezentaciji ipak ih je više.

„Radiš ono što se od tebe traži, trudiš se da napreduješ u svom poslu, da budeš profesionalac i da u što kraćem roku pomogneš igraču da se oporavi od povrede. Mozda je neka upečatljivija razlika kada sam sa reprezentacijom u odnosu na posao u klubu, ta što se u kraćem vremenskom periodu igra mnogo više utakmica, pa samim tim kod igrača umor i povrede budu češće,“ priča nam rođeni Danilovgrađanin i opisuje dio obaveza.

„Prije utakmice većinom to bude bandažiranje, zagrijavanje… Nakon utakmice to su masaže, hladne kupke, u suštini sve metode koje doprinose što bržem oporavku. 12 je košarkašica u timu, tako da nakon meča za mene nema sna“, uz osmijeh nam priča.

Fizioterapeuti su izuzetno važni i u oporavku nakon težih povreda. Zbog toga njihov posao i donosi dosta odgovornosti.

„Uloga jeste velika, svakog fizioterapeuta u svakom klubu. Svakodnevne terapije, konsultacije sa ljekarima, kondicionim trenerima uvijek daju još bolje rezultate. U suštini bitan je tim, koji je dobro organizovan.“

Uporedio je i posao fizioterapeuta u sportu i van njega.

„Svakako da se razlikuje. Rad u sportu je možda neka druga dimenzija ovog posla. Zahtijeva mnogo više odricanja i neki drugačiji život usklađen sa obavezama, gdje nemaš određeno radno vrijeme. Naporno svakako jeste, ali kad voliš ono što radiš, onda sve to mnogo lakše ide.“

Da je nekad važno i na brzinu donijeti pravu odluku pokazuje i Petrov početak rada sa reprezentativkama.

„Očekivao sam poziv od mog kolege da počnem da radim, ali nijesam ni slutio da bi to mogao biti posao u košarkaškoj reprezentaciji Crne Gore. Medjutim, vrijeme je prolazilo i u svakodnevnim aktivnostima zaboravio sam malo na to obećanje. Kad jedno popodne zvoni telefon, zove me moj kolega, Periša i kaže: ‘Šta radiš?’, odgovorio sam mu da odmaram kući, a on me neočekivano pitao imam i pasoš, kada sam mu rekao da imam šokirao me je:
‘Super, ujutro u 9h dodji ispred saveza, idemo na pripreme na Zlatibor a poslije toga na Evropsko prvenstvo.’ U tom momentu ostao sam onako šokiran, zatečen jer sam shvatio da mi se pružila prilika da radim sa ljudima koji su zvijezde u nekim od najjačih liga na svijetu, da postajem dio nečega, što sam kao dijete gledao na televiziji, a nijesam ni slutio da ću jednog dana postati dio te priče.“