Sport i dugine boje: Kako su velike šampionke promijenile svijest i ohrabrile svijet

Bio je 1. maj 1981. godine kada je sportski svijet „šokiran“ vijestima da je ženska teniska ikona Bili Džin King lezbejka i da je bila u vezi sa Merilin Baret.

Bila je prva profesionalna sportistkinja koja je kazala istinu o sebi, u vrijeme kada ne samo u sportu, već ni u jednom polju, nije bilo razumijevanja za ljude koji nisu heteroseksualci.

Od tada nije prestajala da priča o tome i o pravu svakog čovjeka da radi šta hoće. Skandal tog vremena ostavio je ogroman trag i označio početak nove ere, koja će doći 30-ak godina kasnije.

Danas su stvari drugačije. Društvo je progresivnije, ne liči toliko na društvo iz vremena stereotipnih shvatanja.

Sport je, i u ovoj revoluciji, odigrao veliku ulogu jer su stadioni i sportske arene veoma dobar izbor za nekoga ko želi da nešto važno saopšti. Svijet će te riječi sigurno čuti.

Mnogo puta vrhunski sportisti sa šarenim narukvicama duginih boja, trakama, košuljama ili čak tetovažama pokazuju da podržavaju zajednicu.

Upečatljiv primer su Olimpijske igre u Tokiju 2020. na kojima je više od 186 sportista koji su se takmičili pripadalo LGBT zajednici. Bila je to prekretnica – dugine Olimpijske igre duge. Nešto slično se dogodilo na Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu 2022.

Naravno, nije uvijek lako izaći i pričati o svojoj seksualnosti, to ne može svako, jer prihvatanje nikada neće biti potpuno. Ali teže je ne biti svoj.

Popularna košarkašica Britni Grajner je javno progovorila o tome koliko je bilo teško da ne može da izrazi sebe:

“Taj osjećaj da nisi vjeran sebi i da se gledaš u ogledalo i da ti se ne sviđa ono što vidiš, to je užasno. Ne želim da iko to osjeća. Nikada nisam imala nikoga kao velikog uzora pa sam željela da ja budem taj veliki uzor nekom drugom. Kada sam sve otkrila dobila sam mnogo poruka da sam pomogla i inspirisala. I mislim da je ovo veće od košarke, iskreno. Veće od zlatne medalje ili nagrade. Da znam da sam pomogla nekome da se ne osjeća loše ili ima strašne misli, jer sam i sama bila takva”.

Pomoć koju sportistkinja može da pruži drugoj djevojci koja se plaši da otvoreno priča sa svima o svojoj seksualnosti, u strahu od osude, možda je motivacija i za same sportiste.

Priča australijske fudbalerke Mišel Hejman upravo to dokazuje:

“Dobila sam pismo od djevojke koja me je pitala za savjet kako da kažem roditeljima da je lezbejka. Pitala me je: ‘Misliš li da će me moji mama i tata mrzjeti? Misliš li da će me i dalje voljeti?’. Na sljedećoj utakmici je došla njena mama, prišla mi i rekla da su svi veoma srećni što sam im pomogla. Bio je to veoma emotivan trenutak”.

Popularna fudbalerka, Megan Rapino, jedna je od najaktivnijih aktivistkinja za prava pripadnika LGBT zajednice. Njene riječi pokazuju pravu solidarnost koja bi treblo da postoji oko “potlačenih ljudi” koji pokušavaju da naprave mali korak u društvu, a veliki za čovječanstvo, i koji su srž ove zajednice:

“Prvo što bih rekla nekome kome je teško zbog seksualnog identiteta jeste da je lijepa, baš onakva kakva treba da bude, savršena. Nisi čudna i nisi čudna. Nisi ništa drugačija od drugih. Ima mnogo loših ljudi koji će ponekad napraviti veliku buku, ali ima i mnogo ljudi koji vole da ste srećni i zdravi. Za ljude protiv kojih se boriš, ti si čudovište. Za one koji se zbog toga ne osjećaju bezbjedno, bilo da je u pitanju mentalno zdravlje ili nesigurno okruženje – obratite se profesionalcu za pomoć. Postoji toliko mnogo resursa, ali pokušajte i da shvatite da postoji šira zajednica ljudi koja vas podržava”.

Martina Navratilova (tenis, Češka), Astrid Žiar (mačevanje, Francuska), Džoana Loman (fudbal, SAD), Mišel Li (atletika, Trinidad i Tobago), Šeril Svups (košarka, SAD), Sju Bird (košarka, SAD), Julimar Rohas (atletika, Venecuela), Megan Rapino (fudbal, SAD)… samo su neki od onih koji su svoj strah pretvorili u snagu i otvoreno progovorili o svojoj seksualnosti, pokušavajući da prokrče put i za ostale.

A put se polako otvara, izlazak iz tunela je sve bliži…