Andrea Škerović pravi je hit prvog kola Lige šampiona iz ugla navijača Budućnosti i o njoj se dosta priča.
Dobila je šansu u finišu, stigla do šest odbrana, četiri čista zicera je „skinula“. Šteta što nije nagrađena makar bodom, ali poslije svega što je proživjela za nju samo veliki aplauzi.
Povrede su je toliko remetile, da je nakon dugačke pauze razmišljala i da odustane.
„Razmišljala sam da dignem ruke od sporta, ali nešto je u meni postojalo što mi nije dalo da batalim. Trener Gvozden (Bulatović) dao je sve od sebe da me održi, govorio je da sam daleko od kraja i da ne razmišljam o tome. U tom periodu, kad je bilo loše, bio je moj glavni pokretač i pomogao mi je da prelomim“, istakla je za Pobjedu Andrea i govorila o meču sa Debrecinom.
„Bilo je teško zbog razmišljanja mogu li, umijem li još uvijek, pa onda sam se preispitivala da li zaslužujem i hoću li uspjeti da se vratim i možda budem bolja nego ranije. Nije bilo lako, a najteže je bilo sa psihološke strane. Zato je jako bitno što su oko mene porodica, bliski ljudi i ljudi iz ekipe koji daju sve od sebe da vratim samopouzdanje. Mislim da mi je pripremni period pomogao da vidim na čemu sam, sagledam situaciju oko toga da li ima nade.“
Ono što je za Andreu izrazito bitno jeste da je izvukla pouke iz teškog perioda i što sada ima jasnu viziju kako naprijed.
„Najbitnije je da imate nekoga ko će leđa da vam čuva i da vas potapše po ramenu. U trenucima kada mislimo da je kraj uvijek postoji način da prevaziđemo situaciju. I ne samo jednu. Biti uporan i istrajan je pola puta do onoga što čovjek zacrta. Zahvalna sam što sam ponovo tu, na terenu, i što sam konkretno prije dva dana, u onakvom momentu, dobila povjerenje i priliku. I to vraća vjeru i to je taj dodatni motiv i potvrda da još imam to u sebi – da mogu da budem bolja nego što sam bila. Svjesna, naravno, da me još posla čeka poslije duge pauze. Često ponavljamo u ekipi: ,,šest metara je moje, nikome ne dam taj dio terena“. Vodim se time“, jasna je Škerović.
![]()
