Atletika je način života za mladu Mašu Bubanju, koja pokušava da prokrči svoj put ka sportskim visinama. Talentovana djevojka iz Berana rekorderka je Crne Gore u petoboju za juniorke, a nada se da će ostaviti trag u ovom sportu i jednog dana učestvovati na Olimpijskim igrama.
Ljubav prema sportu gajila je od ranog djetinjstva.
„Još kao mala voljela sam da gledam sport na televiziji i željela sam i ja u nečemu da se oprobam. Uz tatin predlog, odlučila sam se za atletiku i mislim da je to jedan od najboljih predloga koji mi je ikada dao“, rekla je uz osmijeh Maša na početku razgovora za Sportfem.
Pamti prvi susret sa atletikom.
„Pa kao i svaki početak, bilo je teško, nešto na šta do tada nisam navikla. Vremenom, ja sam prihvatila društvo i treninge, i oni su prihvatili mene i onda je sve bilo lakše“.
Atletika je uljepšala Mašin život, ali ne želi da sebi stvara pritisak i opterećuje se vrhunskim rezultatima u ovom dijelu karijere.
„Za mene atletika predstavlja način života i nešto bez čega moji dani ne bi bili potpuni. Ne volim da planiram jer mi to stvara dodatni pritisak. Naravno da bih voljela da uspijem i da ostavim trag u svijetu sporta svojim rezultatima. Mislim da je to san svakog od nas kada počnemo da treniramo nešto.“
Inspirišu je dobri atletičari, sanja svoje snove, a nada se da će jednog dana kao Marija Vuković zablistati i na Olimpijskim igrama.
„Nikada nisam imala konkretnog idola. Oduvjiek sam se divila svim uspješnim atletičarima, jer sam imala u glavi to da su ostvarili svoje snove i želje. Motivišu me uspjesi Marije Vuković, ali i rezultati drugih atletičara iz našeg regiona, pogotovo kada su discipline nekih od njih bliže meni. Mislim da su Olimpijske igre kruna čitave karijere nekog sportiste i da je to nagrada za sav dotadašnji trud.“
Maše uspješno usklađuje treninge sa obavezama u školi.
„Kada nešto volite, uvijek nađete vremena za to, a da pritom ne propustite i sve ostale obaveze. Nekad zna da bude naporno, ali vrijedno je truda.“
Smatra da bi država morala veću pažnju da posveti atletičarima i uslovima za njihov trening i pripremu.
„Mislim da se ne posvećuje dovoljno pažnje atletici kao sportu, ali i konkretno atletičarima. Smatram da je nama kao sportistima koji se svakodnevno trudimo i radimo, potreban neki vid motivacije i podrške od strane države, kako bismo imali volju da nastavimo sa tim“.
Za kraj je otkrila i šta radi u slobodno vrijeme, kojeg nema puno.
„Većinu vremena koje imam posvećujem školi i treningu. Međutim, uvijek se nađe vremena za neku dobru knjigu ili film“, zaključila je Maša Bubanja.
Ovaj tekst je dio projekta finansiranog kroz Fond za pluralizam Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija
