Peharom sa Mediteranskog prvenstva, mlade „lavice“ najavile su da će Crna Gora i u budućnosti imati reprezentaciju visoke klase. Jedna od najboljih u ekipi supertalentovanih pionirki je Teodora Rončević.
Zvanično najbolja golmanka šampionata u Podgorici za Sportfem je pričala o pomenutom prvenstvu, svojim počecima, sportskim snovima…
Nije krila zadovoljstvo zbog velikog uspjeha na prvenstvu u glavnom gradu Crne Gore, koji je nije iznenadio.
„Očekivala sam dobre rezultate. Imale smo vremena za pripreme, takođe smo se uigrale i na turniru u Trogiru, gdje smo takođe ostvarile odlične rezultate. Imale smo još veći motiv kada smo znale da se turnir odigrava u našoj državi, na našem terenu“, kaže Teodora, koja trenutno brani za drugi tim Budućnosti Bemax.
Nagrada za najbolju golmanku prvenstva je obradovala, a pohvalila je i konkurenciju za mjesto među stativama gola „lavica“.
„Velika je čast igrati za reprezentaciju i to je jedno prelijepo iskustvo. Ovu nagradu sam dobila zahvaljujući i mojim saigračicama koje su bile na veoma visokom nivou što se odbrane tiče. Osjećaj je nevjerovatan, posebno na ovakvom takmičenju pored svih ostalih golmana. Ova nagrada mi daje još veću želju da radim i da se dokazujem jer sam upravo vidjela sta sve i koliko mogu. Imala sam ogromnu konkurenciju, što se tiče naših golmanki iz Crne Gore, ali i iz ostalih timova“.
Izabranice Tanje Jeraminok najavljuju da je pred njima lijepa budućnost.
„Moja generacija ima mnogo talentovanih igračica, od kojih svaka radi veoma naporno da bi postigla rezultate. Imamo mnogo kvaliteta, i naravno moramo da nadograđujemo same sebe još više nego dosad.“
Za Teodoru je rukomet praktično način života. Ne sumnja da je pred njom uspješna karijera.
„Za mene je rukomet život. Uživam na terenu. Što se tiče planova za budućnost, zacrtala sam sebi cilj koji ću ostvariti, a to je da postanem seniorska reprezentativka Crne Gore i da igram rukomet na najvećem nivou.“
Pamti rukometne početke i treninge kod Filipa Adžića, od kojeg je naučila prve tajne ovog sporta.
„Rukomet sam počela da treniram zahvaljujući mojoj drugarici koja me je nagovorila da idem na treninge sa njom. Tada je moju generaciju, kao i svaku ostalu vodio trener Filip kod kojeg sam trenirala veoma kratak period, ali je ostavio veliki uticaj u daljem radu. Kada sam došla na prvi trening, nisam znala ništa da radim. Međutim, svi koji su tada bili tu su me podržavali sve vrijeme i bilo mi je mnogo lakše da se priviknem.“
Sanja da će jednog dana biti golmanka kvaliteta jednog od najboljih čuvara mreže današnjice.
„Idol mi je Niklas Landin koji je uvijek na visokom nivou i tu je kad je najpotrebniji svojoj ekipi. O njegovom kvalitetu dovoljno govori podatak da je dva puta izabran za najboljeg rukometaša svijeta.“
Zasad uspješno usklađuje obaveze na terenu i školi u kojoj su svi ponosni na njen uspjeh sa pionirskom reprezentaciju.
„Kad sam počela da učim u srednjoj školi, tokom prvog perioda bilo je malo teže uskladiti školu i treninge. Sada već imam organizovano vrijeme i postižem sve. Svi u školi su preponosni na nas, društvo i profesori. Većina njih je dolazila redovno da nas podržava na utakmicama, što nam je mnogo značilo i bilo nam je lakše uz njih“, zaključila je Teodora i poručila da se nada da će postati i prvotimka najboljeg crnogorskog kluba i dvostrukog prvaka Evrope, Budućnosti.
Ovaj tekst je dio projekta finansiranog kroz Fond za pluralizam Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija
