U Podgorici se ovih dana održava seminar, koji zajednički organizuju fudbalski savezi Crne Gore i Norveške, posvećeni isključivo ženskom fudbalu.
Riječ je o nastavku saradnje između dvije asocijacije, od kojih je crnogorska na početku procesa razvoja kada je riječ o fudbalu za žene, dok je norveška po tom pitanju – odavno velesila.
Osnovni korak u tom procesu je edukacija trenera, pa su Hans Finstad i Onar Nejmoen kao nosioci projekta, te instruktorke Mona Moseng i Katrin Treteng, u saradnji sa kancelarijom i koordinatorkom za ženski fudbal FSCG Jadrankom Pavićević, okupili 25 žena i djevojaka koje žele da nauče kako bi trebalo da se radi sa djevojčicama i kako da djevojčice koje vole fudbal – zavole fudbal još više.
Kroz praktičan rad na terenu i teorijska predavanja prenose iskustva iz zemlje, koja je u ženskom fudbalu uzor bukvalno svima.
„Znamo da je ženski fudbal u Crnoj Gori na početku i uvijek je teško početi, jer je osnovna stvar da se djevojkama približi fudbalska igra. Iskustva koja mi imamo u Norveškoj govore da ako edukujemo žene trenere i motivišemo ih da rade, na taj način ćemo privući i veći broj djevojčice da se bave fudbalom. Tada je lakše stvoriti dobru bazu“, kaže Hans Finstad.
Takvo iskustvo ima i Mona Moseng…
„Ako su treneri dobri, ako su treninzi dobri, mnogo je lakše učiniti da djevojčice zavole fudbal…“, ističe ona.
A šta to znači – dobar trening? Prosto je, reklo bi se…
„Veoma je važno da su treninzi zabavni, da djevojčice uživaju, da tokom treninga imaju mnogo dodira sa loptom, mnogo zabavnih igrica i vježbi, da kompletna bude atmosfera pozitivna, da se djevojčice u svakom momentu ohrabre, da im se čestita i da im se na kraju kaže – nadamo se da se vidimo ponovo“, ističe Mona Moseng.
„Dobri treneri, dobro osmišljeni i zabavni treninzi, ‘otvoren um’ – da svi koji žele mogu da treniraju. U Norveškoj pratimo ih pomno od šest godina starosti, sa njima radi dosta trenera, djevojčice treniraju sa dječacima, svi su ravnopravni“, dodaje Katrin Treteng.
„Svaki trening i svaka vježba bi trebalo da bude takmičenje, ali svrha svakog treninga je da djevojčice napreduju, a rezultati dolaze kasnije. Veoma je važno da djevojčice da uživaju, da budu zajedno, da se sa njima radi na tehničkim detaljima, ali i na timskom duhu, da svi budu zajedno – da se takmiče na terenu, ali da van terena budu prijatelji“, ističe ona.
Takav pristup Norveškoj je dao rezultate na svim nivoima – norveške selekcije su među najjačim u Evropi, nekada su bile neprikosnovene, a popularnost je velika.
„I mi smo nekad bili na početku. Bilo je 1976. godine – tada smo imali samo 50 fudbalerki u cijeloj zemlji. A onda polako, korak po korak, i danas imamo 110 hiljada aktivnih igračica. Sve je u malim koracima i bez žurbe“, ističe Hans Finstad, naglasivši da je rano da priča o progresu u crnogorskim okvirima.
„Samo smo dvije godine u programu, ali vidim da postoji velika želja učesnica programa da kreiraju aktivnosti kojima će animirati sve veći broj djevojčica da se bave fudbalom“.
A na pitanje može li Crna Gora da cilja visoko u svijetu ženskog fudbala u sve jačoj konkurenciji, bez raumišljanja odgovara:
„Zašto da ne? Imate veliku tradiciju u rukometu, košarci, odbojci… Zašto ne biste bile uspješne i u fudbalu, ali polako, bez žurbe“.
Veoma je, kaže Finstad, važno da se najveći „muški“ klubovi uključe u proces.
„Veoma je važno da muški klubovi imaju ženske sekcije. To bi bio ogroman korak naprijed. To je trend u Evropi, svi veliki klubvi – Barselona, Mančester junajted, Čelsi…. ali ne samo veliki, imaju ženske timove. Takav je slučaj i u Norveškoj, to je odlična kombinacija“, zaključuje Finstad.
