Milica Mandić, sada Đuričić, legendarna srpska olimpijka i dvostruka olimpijska šampionka, ostavila je zlatnu karijeru punu iza sebe i sada tekvondo, sport u kome je dosegla zvjezdane trenutka, posmatra sa druge strane – kao novinarka.
Milica je napustila je sport kome je posvetila 20 godina života nakon osvajanja drugog olimpijskog zlata u Tokiju 2021. i krenula u potragu da pronađe svoj naredni poziv.
I izabrala je novinarstvo, pa je postala i komentatorka i stručna saradnica na najvećim tekvondo turnirima.
“Tokio je bio moj posljednji sportski izazov. Za mene je to bilo stvarno dirljivo iskustvo. Nikada nisam mislila da ću tako da završim karijeru. Bilo je zaista nevjerovatno“, kazala je velika šampionka.
Milica je prvo olimpijsko zlato osvojila u Londonu 2012. godine i ušla u istoriju sporta Srbije – to je bilo prvo olimpijsko zlato Srbije kao nezavisne države – a njena uloga tekvondo herione dovela je do porasta popularnosti tog sporta u njenoj zemlji.
“Prije Londona 2012. niko nije znao za tekvondo. Niko nije znao pravila. Ali, poslije mog prvog zlata znali su sve o njemu. I to je bio cilj meni i mom treneru, da pokažemo svima u Srbiji da je tekvondo lijep sport koji gradi karakter, dobru kondiciju i koji je za svakoga, od profesionalnog do amaterskog”.
Devet godina kasnije, u Tokiju, došlo je još jedno zlato.
“U Tokiju sam imala skoro 30 godina, a tada imate i druge aspekte života: moj privatni život, moju porodicu i oni su veoma različiti. Ali kada sam ušla u finale u Tokiju, rekla sam sebi: ‘Dobro, bila sam ovdje i isto je kao nekada’. Zaista sam se osjećala snažno, a bila mnogo opuštenija drugi put.“
Znala je da je nakon Tokija bio pravi trenutak da se povuče iz sporta, ali uslijedila je praznina.
“Iskreno, kada si u vrhu elitnog sporta, to je kao neka vrsta zavisnosti i adrenalina . Prelazak iz Tokija na nultu liniju bio je posebno težak . Da, možete više da se fokusirate na svoj lični život i porodicu, što je odlično, ali ipak gubite taj osjećaj. Taj period nije lak za sportistu, nikada nisam marila za novac kao motivaciju. Za mene je najvažnija strast i ljubav prema onome što radim“, objašnjava ona svoju tranziciju.
I kada se ukazala prilika da komentariše Gran pri u Parizu 2022, bila je spremna:
“Dala sam mnogo intervjua kao sportistkinja, ali sada sam sa druge strane kamere. Ali stvarno, stvarno volim da budem u blizini sportista. Za mene se radi o zdravoj zajednici. Svi smo mi porodica i to je najbolje za mene. Želim da počnem tako što ću da učim od najboljih. Mislim da bih voljela da nastavim da radim u ovoj oblasti sa svim sportistima kako bismo sakupili znanje i iskustvo sa druge strane. Uvijek sam uživala da gledam sve sportiste na treningu i takmičenjima, zaista mogu da razumijem njihovu borbu i kako se osjećaju“.
