Takmičenje u Prvoj ženskoj fudbalskoj ligi Crne Gore počinje u subotu, sa jednim debitantom.
Prvi put na scenu stupaju fudbalerke Danilovgrada, kluba koji je formalno postoji nešto više od mjesec.
Početak je bio slučajan i ubrzan, za razliku od planova koji su mnogo veći.
„Kada je ŽFK Budućnost ugašen, sa Mirkom Tamindžijom i Ratkom Jovanovićem, i na njihovu inicijativu, dogovorili smo se da uđemo u ovu priču“, kaže trener Ivan Tatar, koji je dugo godina u ženskom fudbalu, a koji je i član stručnog štaba naše nacionalne selekcije.
„Želja nam je bila da djevojke koje su ostale bez kluba nastave da se bave fudbalom na organizovan način, a plan da se razvijamo iz godine u godinu“.
U sastavu Danilovgrada su, uglavnom, igračice koje su do skoro bile u Budućnosti – za sada ih je samo 16, isključivo mladih, ali sa dobrim potencijalom.
„U našem sastavu su djevojke koje su članice kadetske reprezentacije, imamo i A reprezentativku, golmanku Anastasiju Krstović. Sve su mlade, po godinama su daleko od seniorske konkurencije, ali imaju talenat, vole fudbal i žele da napreduju“, kaže Tatar.
Takmičarski cilj Danilovgrada, u prvoj ligi, koju ove sezone čine četiri kluba, nisu veliki. Za sada…
„Nemamo ambicije da ugrozimo bilo koga, ali želimo da budemo koliko-toliko konkurentni, posebno ekipi Breznice. Osnovni cilj je da djevojke imaju konstantan rad i trening, da igraju utakmice, da stiču iskustvo. Razmišljali smo i da formiramo kadetsku selekciju, ali odlučili smo se da ova, prva sezona, bude ovakva, a da spremimo podlogu za širenje i baze i kvaliteta“.
Planovi za blisku budućnost su drugačiji.
„Ljudi koji su pokrenuli ovu priču – Tamindžija i Jovanović – imaju iskustvo u radu sa mlađim fudbalerima, sada želimo da nešto slično uradimo i sa fudbalerkama. Da im pružimo mogućnost da se razvijaju kao igračice, da skrenu pažnju većih klubova iz okruženja i inostranstva, da unaprijede ličnu karijeru, a samim tim i da povećaju kvalitet naših nacionalnih timova. Riječ je o veoma izazovnoj priči, to me je i privuklo da uđem u ovaj projekat“, ističe Tatar.
Iako je klub počeo da radi nedavno, igračice su imale organizovane pripreme za sezonu.
„Bili smo sedam dana na Žabljaku, trenirali smo zatim u Podgorici, na Zlatici, kombinovali smo treninge, a dobra stvar je što su djevojke bile i u programu kadetske nacionalne selekcije, tako da su imale dobre uslove za rad tokom ljeta“.
Pored 18-godišnje golmanke Krstović, Tatar izdvaja još dvije djevojčice koje odskaču talentom – Tanja Malesija i Katarina Čađenović imaju po 15 godina, standardne su članice U 17 reprezentacije Crne Gore. Tu je i 17-godišnja Sara Simonović.
„Imaćemo i najmlađu igračicu u seniorskom rangu – Slavicu Krstevsku, koja je naša pionirska reprezentativka“, kaže Tatar, koji se ženskom fudbalu potpuno posvetio, od kada se vratio iz Kine, gdje je bio trener fudbalera. Kaže da je trenutno fokusiran i da mu je veliki izazov da bude uključen u „žensku priču“.
„To što je naša kadetska reprezentacija nedavno dobila Bjelorusiju, koja samo u kadetskoj ligi ima 21 klub, govori da iz male sredine rastu interesantni talenti. Ženski fudbal jeste napredovao kod nas, apsolutno nije za potcjenjivanje to što smo krenuli od nule i stvorili nešto, ali još ima prostora. Ima i prepreka – roditelji, okolina, mentalitet, razmišljanje da je fudbal samo za dječake, što nije tačno, jer su, recimo i rukometu, izraženi intenzitet i snaga. Ali, korak po korak – teško jeste, ali je i izazovno“.
