Ildi Kepić, 26-godišnjoj djevojci koja je rođena u Danskoj, život se za dva mjeseca okrenuo za 180 stepeni.
Ilda je došla u Podgoricu da bi pokazala koliko je dobra na rukometnom terenu, a prije tri dana postala igračica Budućnosti.
Ostvarila je transfer o kome je, kako kaže, sanjala i došla u klub čiji je dres željela da nosi.
I ne samo to, postala je nova „lavica“, u budućim akcijama naše ženske reprezentacije, nakon Olimpijskih igara u Tokiju, Ilda će biti akter.
„Sve se zaista dogodilo filmskom brzinom“, kaže Ilda za Sportfem.
„Imala sam ugovor u Švedskoj, nisam ni pomislila da će ovako sve da se završi. Došla sam na upoznavanje, jer je mogućnost da igram za Crnu Goru postojala i ranije, a sada sam igračica Budućnosti. Dres Budućnosti je oduvijek bio moja želja i drago mi je što se sve lijepo riješilo sa sada već mojim bivšim klubom“, ističe Ilda, koja je u Budućnost došla iz švedskog Skevdea.
„Rekla sam ljudima iz kluba – da bilo ko drugi zove, ne bih tražila da idem, ostala bih još makar godinu, koliko mi je trajao ugovor, ali ovako… Zove Budućnost, moja želja, i zamolila sam ih da me razumiju. Hvala im na tome što su imali razumijevanja“.
Ilda Kepić je rođena u Danskoj, u zemlji vrhunskog rukometa, gradila je karijeru, koja je počela kasno…
„Dugo sam trenirala i igrala fudbal, rukomet sam počela tek sa 16-17 godina“, kaže Ilda.
Prije švedskog Skevdea, nastupala je za danske klubove Skive, Randers, Vendsisel i Holstebro.
„Tokom karijere imala sam i povrede, pauzirala sam praktično dvije godine, a to je usporilo moj rukometni put. Iskoristila sam to vrijeme da završim školovanje, imam diplomu fiziorapeutkinje, nisam znala da li ću moći da se bavim profesionalno rukometom. Oporavila sam se, dobila poziv iz Švedske i vratila se na teren…“, priča Ilda.
O njenom nastupu za selekciju Crne Gore pričalo se već neko vrijeme…
„Bilo je kontakta sa Perom Johansonom, kada sam se povrijedila. Zatim je došao Kim Rasmusen, koji me zna iz Danske, ali on je ostao kratko. Onda sam ja odlučila da direktno kontaktiram Bojanu Popović, preuzela sam inicijativu. Rekla sam joj da sam tu, da želim da igram za Crnu Goru, da sam spremna da dođem da me vidi… I dogovorile smo se da dođem i eto tu sam, ostaću duže nego što sam mislila. Sudbina valjda, život piše iznenađenja“.
To što je ispunila očekivanja Bojane Popović posebno joj je zadovoljstvo i čast.
„Za mene je uvijek bila najbolja rukometašica svijeta. Kratko smo zajedno, tek se upoznajemo, ali ono što znam – od nje ću moći mnogo da naučim. Igramo na istoj poziciji, ko bolje od nje zna da objasni šta bek treba da radi“, kaže Ilda.
Uz „lavice“ u Tokiju, sa „lavicama“ nakon Tokija
Ilda Kepić je bila sa našim nacionalnim timom na pripremama za Olimpijske igre.
Nije bila u konkurenciji za odlazak u Tokio, jer su liste potencijalnih kandidatkinja ranije zaključene…
„Žao mi je što nisam bila u konkurenciji i da se borim za mjesto u timu, ali znala sam to kada sam dolazila“, kaže Ilda.
Proces prilagođavanja na novu sredinu nije bio problem.
„Djevojke su me odlično prihvatile. Odmah sam vidjela da igraju srcem, ja sam došla iz drugog sistema, ali imamo isti mentalitet…“, kaže Ilda.
„Lavice“ će, kaže Ilda, imati šta da kažu u Tokiju.
„Ekipa je prilično mlada, srčana, ako budu na maksimalnom nivou nikome se neće pomjeriti. Ja jedva čekam da im se pridružim na terenu“.
Ilda je, inače, porijeklom iz Pljevalja.
„Otac mi je iz Pljevalja, majka iz Srbije, ali njeni su odavno u Dobrim Vodama. Dolazila sam skoro svako ljeto u Crnu Goru, nikad profesionalno… Sada sam tu i zbog rukometa, a ko zna možda ostanem i zauvijek“.
