Ostali Sportovi
Poruka Jelene Dubljević budućim generacijama: Imajte svoj cilj i put, maštajte o velikim stvarima
Jelena Dubljević, naša proslavljena košarkašica – najbolja svih vremena, nije imala tu sreću da u velikoj karijeri osjeti čar Olimpijskih igara, ali je postigla toliko da je itekako svjesna i koliko je zahtjevno i koliko je teško doći na najveći sportski događaj.
„Nekoliko puta smo bile blizu – 2011. godine bile smo na pobjedu od plasmana u kvalifikacije za London, ali nismo uspjele, a da smo došle do tog turnira imale bismo velike šanse“, kazala je Jelena Dubljević na Konferenciji Sport iz drugog ugla, koji su četvrtu godinu zaredom organizovali Sekretarijat za sport Glavnog grada i NVO Svijet-Mondo, osnivač specijalizovanog portala za ženski sport sportfem.me.
Igrajući na najvećem klupskom nivou, Jelena je stigla i do najvišeg ranga – WNBA lige. I ne samo stigla, već je u dresu Los Anđeles Sparksa osvojila šampionski prsten, čime može da se pohvali samo mali broj Evropljanki.
Koliko je teško doći do tog nivoa, Jelena dobro zna, a njen put nije lako slijediti. Ili jeste…
“Odgovor na pitanje šta bi neki mladi sportista trebalo da uradi da bi bio vrhunski, mogao bi da bude jako jednostavan – potrebno je da ima svoj cilj i šta želi da uradi u životu. Kada imaš cilj imaš i put. Ponekad se skrene sa tog puta, jave se problemi, ali iz problema se i uči. Na taj način se postaje i bolji sportista i bolji čovjek. Potrebno je i maštati o velikim stvarima, postaviti ih kao cilj. Takođe, bitno je da budeš realan u nekim zahtjevima, ali istovremeno i da se usudiš da uradiš nemoguće. I da se iskoristi svaki momenat, jer vrijeme i priliku niko ne može da vrati”, kazala je Jelena Dubljević.
Ispričala je da njen sportski put bio na neki način i „zacrtan“.
„Ja sam kada sam imala četiri godine znala da je sport to što me jedino zanima. Ja sam igrala sve što sam mogla, provodila mnogo vremena na sportskim igralištima, sa loptom u rukama… Košarka je bila moj izbor i moj cilj, od koga nisam odustala. Bilo je, naravno, dana kada sam pomislila da odustanem i da je dosta, ali to pomislim i onda sjutra sve iznova. Ništa nije drugačije ni u drugim profesijama, uvijek dođe do takvih momenta, ali ako imate ljubav prema onome što radite, a u sportu je ljubav polazna tačka, onda samo nastaviš dalje da radiš to što voliš. A mi koji radimo to što volimo smo privilegovani“.
U životu profesionalnog sportiste, koji želi da dosegne visine i uvijek bude najbolja verzija sebe, važan je svaki detalj, ističe Dubljević.
“Mladi sportisti misle da je samo trening bitan, ali nije. Trening je možda i najmanje bitan. Bitno je kako razmišljaš, čemu težiš, kako živiš… Nije smak svijeta ako se ne izađe u grad, ili ne ode na ekskurziju… Jednostavno, tvoj cilj je drugačiji, moraš da budeš najbolja verzija sebe na narednom treningu. Nije dovoljno samo trenirati. Mi imamo sreću da se bavimo igrom, ali se sve manje sportista igra i uživa, a sport je baš to, iako je prepreka mnogo. Mnogi misle da je lako onima koji su u inostranstvu, ali ne razmišljaju o tome kako je tamo, kako se prilagođavaju na druge kulture, druge navike, drugi grad… Ali, ako će sve to da nekoga omete, onda i nije za vrhunski sport”, naglasila je Jelena.
