Emili Mara nije imala problem da odluči šta da radi na koledžu.
Problem je bio u tome što je željela – da radi dvije stvari, da trenira i da igra dva sporta.
Fudbal i hokej.
Na Boston koledžu je zato morala da pronađe način koji u američkom univerzitetskom sportu nije baš uobičajen.
Mara je danas jedina sportistkinja u elitnom NCAA sistemu koja se istovremeno bavi sa dva sporta – u sistemu u kojem je specijalizacija za jedan sport odavno postala gotovo pravilo.
„Jednostavno nisam mogla da zamislim život bez jednog ili drugog“, rekla je Mara.
I tako je nastala prilično neobična svakodnevica: fudbalski teren, pa led. Trening, predavanja, putovanja, utakmice – i sve ponovo.
Od prvih klizaljki do dva sporta
Mara je iz Vinčestera u Masačusetsu. Njen otac joj je, kako kaže, stavio klizaljke na noge čim je prohodala. Nedugo zatim pojavile su se i kopačke.
Odrastala je igrajući oba sporta i bila uspješna u oba.
U srednjoj školi Filips u Andoveru bila je kapitenka fudbalske ekipe, ali i jedna od najboljih hokejašica. Kao maturantkinja postigla je 19 golova i upisala 15 asistencija u fudbalu, dok je u hokeju imala 22 gola i 22 asistencije. Proglašena je sportistkinjom godine u srednješkolskom sistemu Masačusetsa.
Na fudbalskom terenu bila je članica All-American tima. U hokeju je u jednoj utakmici postigla četiri gola i tri asistencije – rekord škole.
Kada je došlo vrijeme za fakultet, logičan izbor bio je Boston koledž. Ali samo za jedan sport.
Mara je bila izabrana kao fudbalerka.
Hokej je, međutim, ostao dio plana.
„Zašto ne oba?“
Nije bilo mnogo fakulteta koji su uopšte mogli da joj ponude ono što je željela.
U NCAA prvoj diviziji samo 45 univerziteta ima ženski hokej, dok je Boston istovremeno član ACC lige u fudbalu, jedne od najjačih konferencija u američkom univerzitetskom fudbalu, kao Hockey Easta u hokeju.
Mnogi drugi programi nisu bili spremni da prihvate ideju da ista sportistkinja igra dva sporta na tom nivou. Neki treneri su strahovali od povrede, drugi su jednostavno željeli da sportistkinja bude potpuno posvećena njihovom programu.
Boston je bio drugačiji.
Trener fudbalerki Kris Votkins i trenerica hokejašica Kejt Krouli željeli su je u svojim ekipama.
„Oni su bili treneri koji su me nevjerovatno podržavali “, rekla je Mara.
Ipak, postojao je dogovor: pošto je njena stipendija vezana za fudbal, fudbal je morao da bud prioritet.
To znači da Mara tokom fudbalske sezone praktično nije mogla da trenira sa hokejašicama.
A onda bi, gotovo preko noći, mijenjala sport.
Sedam dana za prelazak sa trave na led
Prošle godine završila je fudbalsku sezonu 30. oktobra.
Sedam dana kasnije debitovala je za hokejašku ekipu Bostona.
Za tih sedam dana učila je protivničke sisteme, gledala snimke i trenirala na ledu. Propustila je prvih deset utakmica hokejaške sezone i nije željela da izgubi još vremena.
U prvoj sezoni odigrala je 25 utakmica i upisala tri asistencije.
Nije to bio spektakularan statistički učinak, ali to nije ni bio cilj.
Cilj je bio da dokaže da takav raspored uopšte može da funkcioniše.
Ove jeseni Mara je ponovo u fudbalskoj sezoni. Nakon završetka prvenstva, prelazi na hokej.
I opet će kasniti za saigračicama koje su već odigrale desetak utakmica.
„Ne znam šta bih radila da imam pauzu“, rekla je. „Imala bih previše slobodnog vremena.“
Sistem koji kaže: izaberi
Mara je dio generacije koja odrasta u sistemu u kojem se mlade sportistkinje sve ranije usmjeravaju ka jednom sportu.
Ako želiš da budeš najbolja, logika kaže, moraš izabrati jedan.
U njenom slučaju, fudbal ili hokej.
Mara je uradila suprotno. I nije jedina koja vjeruje da različiti sportovi mogu da pomognu, a ne odmažu.
„Svaki sport mi koristi na različite načine, fizički i mentalno“, objašnjava ona.
Fudbal joj je, kaže, donio strpljenje i izdržljivost, dok ju je hokej naučio da donosi odluke brzo, pod pritiskom.
„Bavljenje oba sporta pomoglo mi je da budem prilagodljivija i kompletnija sportistkinja i studentkinja.“
Njeni treneri ipak znaju da je granica tanka.
Prošle jeseni okupili su više od deset trenera, sportskih ljekara, nutricionista i drugih stručnjaka da razgovaraju upravo o tome kako organizovati njen život između dva programa.
Votkins je tada morao da je ubjeđuje da odmori.
„Ona je govorila da joj ne treba slobodan dan. Samo želi da ide dalje, a mi pokušavamo da je usporimo“, rekao je.
Istovremeno, treneri ne vide veliki problem u tome što kombinuje dva sporta.
Fudbal i hokej koriste različite mišićne grupe i različito opterećuju tijelo. Trčanje više opterećuje potkoljenice i koljena, dok klizanje više angažuje kukove. Mara smatra da joj promjena sporta čak pomaže u dugoročnom fizičkom razvoju.
„Ako bih igrala samo jedan sport, rizik od povrede ne bi nestao“, kaže ona.
Votkins, njen trener fudbala, ima jedan problem: Mara je među fudbalerkama koje najviše pretrče tokom utakmice, a zbog svoje konstitucije često prima i dosta udaraca.
Mara danas ima 20 godina i još nije završila priču ni u jednom od dva sporta.
U fudbalu je ove sezone, do početka novembra, imala četiri gola i sedam asistencija u 12 utakmica za Boston.
Ljeti je igrala i za Vermont u USL ligi (drugi rang američkog fudbalskog sistem), pa ni tada nije imala mnogo prostora za odmor.
„Moji najveći prioriteti uvijek su bili sport i škola. To se nije promijenilo“, kaže Mara.
Ovo morate vidjeti
