Andrija Gerić je kao odbojkaš pokorio planetu. Sada kao sportski psiholog pokušava da sve ono što je uvidio da je griješio dok je igrao, ispravi kod sportista sa kojima sarađuje.
Legendarni srednji bloker na konferenciji „Sport iz drugog ugla“ govorio je o motivaciji, ali ne samo za sportiste već i za trenere.
Pokušao je da pronađe način da i trenerima i sportistima koji su bili u publici tokom konferencije, pomogne da zapamte, kako kaže, bar jednu rečenicu koja im može pomoći da budu bolji.
„Svaki sportista u nekom momentu karijere ima dilemu, prepreku, problem i psiholog može da ti pomogne da tu prepreku brže pređeš. Neki sportisti koji imaju 35 godina će reći da to sami znaju, da, ali oni imaju 20 godina iskustva. Zamislite da ste to iskustvo imali kada ste imali 20 godina i da ste glavu koju imate sada imali tada. Psiholog je upravo neko ko ti može pomoći da sve procese ubrzaš i da lakše pređeš prepreki. Šta bih ja rekao sebi kao sportisti je da budem strpljiviji, jer u nekim situacijama sam bio plahovit, a bolje da sam bio strpljiviji. Ne mislim tu na poteze tokom utakmica, nego na odnose sa ljudima i poteze koje sam vukao u karijeri“, kazao je Gerić.
On je naglasio da postoje dvije vrste motivacija intrinzička – emotivno zadovoljstvo, sreća koju donose pobjede i uspjesi te ekstrinzička – materijalno: novac, pehari…
Gerić poručuje da sportisti iz potpuno različitih pobuda kreću u bavljenje sportom. Za djecu na početku je najvažnije druženje, onda se tu razvija ljubav prema sportu, ide se ka tome da se vodi računa o zdravlju, počinju i putovanja samim tim sport postaje i zabava.
Zato treneri moraju djecu od 6. do 10. godine da uče osnovama sporta, da ih u 11. i 12. godini nauče da treniraju.
Zatim slijedi faza treniranja radi treninga, da bi tek sa 15 godina trebalo da se počne razmišljati o takmičenjima i kasnije pobjedama.
Gerić je objasnio i zbog čega sportisti ne idu češće kod psihologa.
„Mislim da je jako velika odgovornost i na psiholozima, zato što kada sam ja bio igrač neki psiholozi koji su radili sa nama, pogotovo u Srbiji, su me jako nervirali. Prvo zato što nam nikada nijesu davali rezultate nego su šurovali sa trenerima bez davanja rezultata nama. Upravo to je velika razlika, kada imate nekog vrlo je važno da psiholog napravi odnos i sa ekipom, ne samo sa trenerom. I ako radi bilo kakvo testiranje, istraživanje, da da svakom igraču njegove rezultate. Na taj način će igrači shvatiti da je to vrlo važno za njih, a treneri su tu bitni da im objasne koji su sve benefiti rada sa psiholozima. Meni obično dolaze sportisti koji imaju problema sa samopouzdanjem, tremom, nerealnim očekivanjima, sa odnosima u ekipi lošim. Često su tu sportisti koji su na treningu super, ali na utakmicama zablokiraju. Ja spremam seriju kurseva tačno ciljanih za probleme samopouzdanja, za trening utakmica, vezano za trema u kojima će biti odgovori i vježbe koje koristim tokom rada sa klijentima“, kazao je Gerić.
O motivaciji sportista govorio je i magistar Veselin Piletić. Psihoterapeut ističe da je uvođenje nauke u sport od vitalnog značaja za razvoj te oblasti u Crnoj Gori.
Tokom vrlo zanimljivog predavanja, Piletić je ustvrdio da u našem sportu fali stručnih lica, jer je odavno prevaziđeno da sa igračima samo rade treneri, kondicioni treneri i fizioterapeuti.
„Uvođenje nauke u sport predstavlja uslov za organizaciju sporta i ostvarivanje vrhunskih rezultata. To znači i formiranje stručnih timova u klubovima, što se i dešava u organizovanim državama. Crna Gora nije razvijena na tom nivou. U našoj zemlji ne postoji nijedan nacionalni savez u kojem radi kompletan stručni štab, koji sačinjavaju trener, kondicioni trener, fizioterapeut, psihoterapeut ili psiholog, ljekar sportske medicine i nutricionista. Formiranje stručnih timova predstavlja uslov za organizaciju sporta u Crnoj Gori. Uloga psihoterapeuta je značajna jer on doprinosi razvoju ličnosti sportista. Sportista koji ostvari vrhunski rezultat, a nije napredovao kao ličnost, nije ostvario najvažniji cilj bavljenja sportom. Sportista mora da radi na svom duhovnom razvoju i prenosi ga drugima. Psihoterapeut pomaže sportisti da upozna sebe i svoje mogućnosti“, kazao je Piletić.
