Uloga sportskog nutricioniste nije samo da mjeri težinu pilećih prsa i preporučuje specifičnu vrstu hrane za svakog sportistu.
Ejmi O’Kif, nutricionistkinja ženskog fudbalskog tima Mančester junajteda, umjesto da odmjerava i pazi na količinu i pripremu obroka, većinu svog vremena provodi radeći na odnosima igračica sa hranom, podstičući ih da se dobro hrane i uživaju u obroku – te da nisu potrebna ograničenja.
„Moj cilj je da im smanjim strah od ugljenih hidrata“, kaže O’Kif.
„Mislim da većina žena ima prilično komplikovan odnos sa hranom i izgledom tijela“, kaže ona.
To važi čak i za elitne sportistkinje koje, uprkos tome što im je potrebna ogromna količina kvalitetne hrane da bi mogle da igraju na najbolji mogući način, moraju da uče i kulturu ishrane.
„Postoji mnogo igračica koji su prilično svjesne svog tijela, ali moj posao je da ih zaista obrazujem i izgradim ‘tjelesno’ samopouzdanje, a da im pritom skrenem pažnju sa vaganja i kilograma“.
Dakle, kako nutricionista ohrabruje igračice da jedu da bi postizale golove i da se osjećaju odlično?
Fudbalerke Mančester junajteda imaju obezbijeđen doručak, ručak i užinu kako bi mogle dobro da se hrane u danima treninga.
„Za doručak, njihov obrok prije treninga, savjetuje im se da imaju najmanje dva izvora ugljenih hidrata“, objašnjava O’Kif.
„To može biti đevrek sa kajganom i pasuljem, plus svježi sok ili smuti. Uvijek imaju mogućnost da uzmu voće i preporučujem banane, ne samo kao izvor ugljenih hidrata, već i da dopune sadržaj minerala kako bi podržale imuni sistem.”
Ona voli da podstiče jednostavne strategije koje pomažu igračima da dobiju najviše energije prije treninga.
„Volim da suptilno podsjetim igračice da u đevreku ima više ugljenih hidrata nego u parčetu tosta. Pravljenje te jednostavne zamjene neće nužno učiniti da se osjećaju deblje, već da je to prava stvar za dodatnu energiju“, kaže O’Kif.
„Ponuda za ručak je zaista različita svaki dan, ali mi obično imamo opciju supe, jer je puna antioksidanata i takođe je dobar način da se djevijke rehidriraju nakon što su izgubile mnogo vode i elektrolita kroz znoj dok su bile na terenu . Zatim, tu je i usluga na bazi švedskog stola sa posnim mesom poput piletine, a nekoliko puta nedjeljno na meniju je crveno meso koje će im pomoći da održe nivo gvožđa, što je zaista važno za žene.”
Naravno, u ponudi ima i “klasičnih” ugljenih hidrata:
“Uvijek imaju pirinač, tjesteninu i krompir – to su jela između kojih mogu da biraju, a imamo i frižider pun grčkog jogurta, koji mogu da preliju voćem, orašastim plodovima i sjemenkama“, kaže O’Kif.
Ona je fokusirana na to da igračice budu sigurne u sebe i obrazovane kada je riječ o ishrani.
„Imamo situaciju da jedemo na bazi švedskog stola i nije uopšte problem otići po hranu više puta“, kaže ona.
„Zaista želim da ih ohrabrim da dobiju više hrane ako to žele.“
Za mnoge ljude, dani odmora su povezani sa niskokaloričnom dijetom.
Ali za sportiste, energija je važna svekodnevno, kaže O’Kif.
„Vjerujem u preopterećenje unosom hrane, ali to ne znači da se zalažem za dane bez ugljenih hidrata u danima odmora za sportiste, posebno ne kada pokušavate da izgradite njihovo samopouzdanje oko hrane“, objašnjava ona.
„Pošto moraju da jedu toliko u danima treninga, često vidite da u danu odmora ili van sezone neki od njih imaju velike nedoumice oko toga šta da jedu i smatraju da moraju jedu manje. I jedu manje. Vrlo je važno da ih naučim da se fokusiraju da održavaju unos energetske hrane, ali i da mogu da vrate unos kalorija, ako propuste neke obroke ili ako se tokom odmora ‘posvete’ grickalicama prije nego što ponovo počnu da treniraju“, dodaje O’Kif.
