„Ljudi me pitaju da li sam trčala da bih postavila svjetski rekord. Kažem im, ne možete trčati ka vrhu svijeta“, uz smijeh je rekla Pundžo Džangmu Lama.
Lami je trebalo samo 14 sati i 31 minut da se popne iz baznog kampa do najvišeg vrha svijeta Mont Everesta.
„Kada sam stigla na vrh bila sam srećna, ali ne posebno srećna“, kaže ona.
Nedjelju dana poslije uspješnog uspona tamne mrlje su i dalje vidljive na njenom licu, što je znak da je bila izložena ekstremnoj hladnoći.
Nedavno je 32-godišnja samohrana majka posjetila kancelariju BBC-ja u Katmanduu, prestonici Nepala, i ispričala njenu izuzetnu priču.
Lama je izgubila majku kada je imala samo dvije godine i odgajao ju je djeda.
Nema formalno obrazovanje i osam godina djetinjstva provela je brinući o jakovima na ispaši u području gdje žive Gurke na Himalajima u Nepalu.
Kao dijete, nije imala velike snove.
Kada je imala 13 godina odlučila je da krene stopama njene sestre i otišla je u Katmandu da postane monahinja.
Ali nakon što je nekoliko dana provela sa sestrom, Lama je shvatila da takav život nije za nju.
„Navikla sam da trčim po planini, a manastir je bio ograničen“.
Uz finansijsku pomoć njenog brata, naučila je nepalski, a takođe i engleski jezik.
Poslije nekoliko godina provedenih u Sjedinjenim Državama, vratila se u Nepal i postala je prva spasiteljka iz helikoptere u zemlji – koja spasava povrijeđene planinare pomoću užeta pričvršćenog za helikopter.
Prvi rekord
„Neke od mojih kolega koji su se već popeli na Everest su me pitali: ‘Zašto i ti to ne uradiš?'“.
Shvatila je i da će se u budućnosti biti sve više potrebe za planinskim vodičicama.
To ju je podstaklo da počne da se bavi planinarenjem.
Lamin prvi pokušaj da se popne na Everest 2015. godine osujetio je razorni zemljotres koji je pogodio Nepal i u kome je poginulo 9.000 ljudi, među kojima i 22 planinara.
„Bila sam u baznom kampu kada se dogodio zemljotres“, kaže ona.
Godine 2016. osvojila je Denali, najviši vrh Sjeverne Amerike na Aljasci i Čo Oju u Nepalu, koji je šesti najviši vrh u svijetu i nalazi se na oko 30 kilometara zapadno od Everesta.
Mont Everest je konačno osvojila 2018. godine.
„Moja vodičica je bila iz Australije. Tokom aklimatizacije sam joj rekla da želim da idem direktno na Everest iz kampa 2 [na 6.400 metara]. Ciljano vrijeme mi je bilo 22 sata, ali je moja vodičica imala nezgodu.“
Spasavanje vodičice je potrajalo što je Lami oduzelo dragocjeno vrijeme.
Na vrh se popela za 39 sati i šest minuta.
Ipak, to je bilo dovoljno da postane žena koja je najbrže osvojila Mont Everest.
Ali 2021. godine, Tsang Jin Hung iz Hong Konga oborila je taj rekord popevši se na Everest za 25 sati i 50 minuta.
Uz nagovor prijatelja i kolega, Lama je odlučila da obori rekord i zatražila je pomoć Šerpasa Tendija, iskusnog planinara i vodiča koji se na Everest popeo 17 puta.
„Tražila je iskusan tim“, prisjeća se Tendi.
„Omogućili smo joj najbolji trening, kiseonik, šatore i čizme…“.
Doveo je i dva vodiča, jednog koji je osvojio vrh 21 put, a drugog koji se na Everest popeo šest puta.
Novi rekord
Poslije dvije nedjelje aklimatizacije i obuke u baznom kampu, Lama je krenula u pohod na vrh.
Tendi je pratio njeno kretanje iz kampa 4, koji se nalazi iznad 8.000 metara u mjestu koje se zove Južni kol.
„Razgovarala bi sa mnom samo nekoliko minuta i odmah bi nastavila ka Everestu“, kaže on.
Udaljenost između Južnog kola i Everesta je oko 1,7 kilometara, ali je to strm uspon.
Tendi je mislio da će Lami biti potrebno oko 20 sati da stigne do vrha.
„Stigla je tamo za mnogo brže nego što sam očekivao“, kaže on.
Ali to ne znači da se Lama nije suočila sa uobičajenim izazovima surovog okruženja.
„Teško je disati i normalno jesti na visinama iznad 6.000 metara“, kaže ona.
Nivo kiseonika je mnogo niži na velikoj nadmorskoj visini u odnosu na nivo mora.
Zbog toga su fizičke aktivnosti veoma otežane.
„Na putu do Kampa 4 malo sam se unervozila. Bila je ogromna gužva [mnogo drugih planinara]. U tom dijelu sam bila uplašena i nervozna jer mi je svaki minut bio važan. Tamo sam se zaglavila sat vremena. Osim toga, cio uspon je bio divan i prošla sam ga glatko“.
Na vrh je stigla 23. maja ove godine, na rođendan Bude (Sidarte Gautama osnivača budizma).
Lokalni Šerpasi i Gurke smatraju Everest svetim mestom.
„To je zaista dobra karma za mene“, kaže Lama.
Pobola je zastavicu sa likom Bude i pomolila se prije nego što je počela da silazi.
„Kada sam iz baznog kampa pozvala ćerku, rekla mi je da će oboriti moj rekord“.
Lamina 12-godišnja ćerka je saznala za uspjeh njene majke preko televizije.
Kako planinari ne dobijaju novac koji može da im promijeni život, Lama se vratila njenim uobičajenim aktivnostima.
„Ništa se nije promijenilo. Osjećam se sasvim normalno, nemam nikakav poseban osjećaj. Mnogi ljudi misle da to ne mogu da ostvare. Želim da pokažem da svako može. Pokušavam da im kažem da je sve moguće. Zato to radim“.
Međutim, planinarenje je uzbudljiv avanturistički sport koji takođe može biti rizičan.
Zvaničnici u Nepalu kažu da je ove godine više od 600 ljudi, penjača i vodiča Šerpasa, osvojilo Mont Everest.
U pohodu je poginulo petoro planinara, a troje je nestalo.
Zvaničnici priznaju da su šanse veoma male da ih pronađu žive.
Šerpas Tendi smatra da je potrebno mnogo napornog rada, planiranja i sreće da se obori Lamin rekord.
„Everest je velika planina. Potrebno je da ste dobro fizički spremni, da imate podršku tima, da vas posluži lijepo vrijeme, i da planinski uslovi budu povoljni“, kaže on.
Njegov tim je procijenio broj planinara na koji će naići tokom uspona, vremenske prilike, opasnost od mogućih lavina, i potrebnu podršku.
U muškoj kategoriji, rekord još uvijek drži Šerpas Lakpa Gelu koji je 2003. godine Mont Everest osvojio za 10 sati i 56 minuta.
Šerpas Tendi i Lama veruju da će ovaj rekord biti oboren, samo je pitanje kada.
„Ako neko obori moj rekord, to će biti sjajno. Biću zaista srećna“, kaže Lama uz veliki osmijeh, a prenosi BBC na srpskom.
