Selektorka Bojana Popović je bila izuzetno razočarana nastupom naših rukometašica u drugom poluvremenu meča sa Norveškom.
Popović nakon sjajnog prvog poluvremena, ne može da se pomiri odnosom u nastavku meča.
„Nevjerovatno sam razočarana u neke stvari, toliko da moj mozak to ne može da prihvati. Da uđemo onako dobro u meč, da odigramo prvo poluvrijeme, da vodimo dva razlike i da nije bilo one dvije koje su bile možda bi i imali prednost nakon 30 minuta. Prosto ne mogu da shvatim da ta ekipa izađe onako i odigra drugo poluvrijeme,“ kaže selektorka nakon meča i nastavja analizu:
„Sve dogovore koje smo imali, da igramo disciplinovano napad, da bi imali vremena da se vratimo, samo sam tražila da nastavimo tako da igramo. Da poštujemo loptu, da igramo do kraja akcije, mi smo počeli da izmišljamo, jer su to takve glave, da pasove neke dajemo, da idu tehničke greške, prosto je nemoguće da se bilo ko vrati na tehničku grešku, a ne protiv Norveške. Iskontrirale su nas pet puta zaredom na startu drugog poluvremena i naravno da padnu glave.“
Selektorki smeta i što smo tu prestali da igramo. To se ne smije dešavati.
„Iz tih situacije se teško izvući, nakon toga nijesmo igrale više rukomet kako znamo, nijesmo igrali ništa i prosto je teško analizirati drugo poluvrijeme, promijeniti nešto. Pokušali smo jedno, drugo, treće, onda otišli u melanholiju koja je meni nerazumljiva, bavimo se sportom jer ga volimo, bavimo se sportom zato što u njemu uživamo, želimo da se nadmudrujemo. Dvije loše stvari ne mogu da mi poremete glavu, ja to ne mogu da shvatim, ja probam da pričam jednu, drugu, treću, to njima, kad im glava ne funkcioniše, ne dopire do njih, što mi je izuzetno žao jer mnogo radimo na takvim stvarima. Da se stabilnost stekne, jednostavno ne znam kako igrači daju sebi za pravo da tako odlutaju, da završe meč u stilu šta ima veze. Ja to ne mogu da prihvatim, nikada nijesam bila u tome da se predam i da dozvolimo da nas neko ovako na terenu pretrči, prosto nevjerovatno. Moramo da radimo na tim stvarima“.
Slijedi duel protiv Južne Koreje koji je ključan za četvrtfinale.
„Ja sam im nagovještavala da je taj neki meč sljedeći ključni, da kroz Norvešku možemo da radimo neke stvari i da je drugo poluvrijeme bilo za nijansu lošije i da smo izgubili potpuno je nebitno, sticale bi neko samopouzdanje za ono što slijedi. Dobre su, bolje su, možda treba da nas pobijede, ali neću da se predam i neću da dozvolim da nas pretrče jer kad povedu šest mi Norvešku više ne možemo da pobijedimo, pa nema veze ako izgubimo deset. To je meni pakleno razmišljanje, tako da radimo sad, Koreja nas čeka. Ako odigramo dva poluvremena, kao što smo prvo protiv Norveške, naravno da većina ekipa na turniru može da se dobije. Ipak treba doći do tog nivoa, da glave budu spremne, da se bore 60 minuta. Rukomet se igra 60 minuta, a ne 30 vrlo prosto“.
